POSLEDNJI POZDRAV DRAGANU

Večeras je Partizan pobedio u Kelnu.

Moj drug Dragan nas je juče zauvek napustio. Bio je divan čovek i veliki navijač Partizana. Gledali smo večeras utakmicu i plakali svi koji smo ga poznavali.. Često smo zvali jedan drugog za vreme utakmica, tugovali i radovali se zajedno. Večeras me je zvao njegov sin Sreten i bio je kao i ja neutešan. Dragan je voleo Partizan iskrenom ljubavlju, punim srcem, najviše kad je bilo najteže, najače kad smo bili najgori. Otišao je Dragan kod one armije navijača koja Partizan bodri sa one druge nevidljive strane. Večeras su bili jači za jednog velikog istinskog grobara i nije ni čudo što je Partizan pobedio baš onako kako je on pričao poslednjih dana.

Nije trebalo ovako da bude i nije trebao da ode. Nećemo se viđati još neko vreme, ali osećam da će biti tu sa nama, makar u našim mislima, i da će bodriti Partizan sa one druge strane baš kao i večeras kad smo odrali ove Nemce obučene u crveno-bele dresove. Bio si dete Partizana, a to mogu biti samo dobri ljudi. Vidimo se.